Nevidljivi znak

Ne znam čuješ li ovaj krik,

ali sigurna sam da jedino

tvoj mir može ubiti nemir

koji teče venama...

Ne snalazim se u blještavilu

životne pozornice,

radije biram tebe

i zajednička lutanja...

Planinsko blato i kamenje

hladne dlanove naših ruku.

Da se podjsetim da za sreću

nije mnogo potrebno...

Jer uz tebe

ponovno sam se rodila,

prošlost zavoljela,

svaka suza, svaka bol

dobile su smisao.

Ispod kože si mi,

ne možeš van,

ostavljam ti nevidljivi znak

znat ćeš ga prepoznati...

Potpis, M.